RAČUNARSKI PROGRAMI

Knjigovodstveni programi 

Dvojno knjigovodstvo
(Integralni knjigovodstveni sistem preduzeća po metodu dvojnog knjigovodstva)

Prosto knjigovodstvo za STR i Komision

Prosto knjigovodstvo za zanatske radnje, ugopstitelje i paušalce

Obračun ličnog dohodka

 Poslovni programi 

Blagajna

Virmanski nalozi

Opšte uplatnice

Fakturisanje

Laboratorijski protokol - DEMO verzija

Na ovom mestu možete skinuti Demo verziju programa "Laboratorijski protokol". U pitanju je ZIP arhiva koju treba da raspakujete u bilo koji folder i zatim pokrenete SETUP.EXE kako bi ste instalirali progam. Inicijalno, program će biti instaliran na putanji C:\IDEA\LabProt\ ali vi to možete promeniti u toku same instalacije.

Laboratorijski protokol.zip (9,362 KB)

Veličina fajla za download je uslovljena veličinom baze podataka. Naime, u ovoj demo verziji se nalazi baza podataka u kojoj su učitani svi šifrarnici RZZO zaključno sa cenovnikom od 01.06.2008.

Aktivacioni kod za demo verziju je 0000-LBP-0000, Lozinka za prvo pokretanje je "system", malim slovima, bez navodnika.

Podešavanje programa i sistema

Da bi program ispravno radio, na svakom računaru na kome je instaliran moraju se izvršiti određena podešavanja sistema. U Control Panel-u, u opciji „Regional and Language Options“, neophodno je izvršiti sledeća podešavanja:

• U delu Regional Options neophodno je izabrati jedan od dva koja podržava ovaj program, a to su English (United States) ili Serbian (Latin). I u jednom i u drugom slučaju, neophodno je izvršiti dodatno podešavanje tako što se klikne na dugme „Customize“ i u prozoru koji se tada otvori podesiti sledeće: u sekciji Numbers, mora se zadati da je decimalni simbol tačka (.), a „digit group symbol“ mora biti zarez (,); u sekciji „Date“ i za short date format i za long date format treba zadati „dd.MM.yyyy“ (bez navodnika), a za Date separator treba izabrati tačku (.).

• U delu Language, treba definisati Serbian Latin kao podrazumevanu tastaturu. Klikne se na Language sekciju, zatim na dugme Detalis u delu „Default Input Language“ izabere Serbian (Latin), a ukoliko ne postoji, dodati Serbian (Latin) i izabrati je.

• U delu Advanced, u sekcij „Language for non-Unicode programs“ treba izabrati opciju „Serbian (Latin)“.

Ukoliko je sistem podešen na Srpski regional setting u samom programu treba izvršiti podešavanje. Naime mora se usaglasiti program i sistem. To se radi u Sistemskim opcijama, podopcija Razna podešavanja i u tabeli koja se javlja na ekranu, pod rednim brojem 8 treba podesiti vrednost 0 za English ili 1 za Serbian regional settings samog sistema.

Da bi program mogao da pikazuje izveštaje, na računaru na kome se izvšvama mora biti instaliran makar neki štampač. Naime, ako štampač fizički postoji na tom računaru on je sigurno i instaliran i onda je sve u redu. Međutim, ukoliko na tom računaru ne postoji fizički povezan štampač, neophodno je instalirati bilo koji štampač tek toliko da sistem „zna“ da štampač postoji. Koji će to štampač biti, potpuno je svejedno, ali mi preporučujemo neki čiji drajveri već postoje u samom Windows-u, na primer HP LaseJet 6L ili neki sličan.

Podešavanje za rad na mreži

U mrežnom okruženju, potrebno je odrediti koji će računar da bude „glavni“ odnosno na kome će se nalaziti centralna baza podataka. Preporuka je da to bude najbolji i najbrži računar sa kojim raspolažete jer će on morati da radi najviše. Kada na njemu izvršite instalaciju programa potrebno je da se „podeli sa drugima“, odnosno da se uradi sharing foldera u kome je program instaliran, odnosno u kome je centralna baza. To se radi tako što se otvori MyComputer ikona, a zatim lokalni disk na kome je instaliran program. Zatim treba uočiti folder „IDEA“ i u njemu „LabProt“ i uraditi desni klik na njega pa zatim izabrati opciju Sharing and Security. U prozoru koji se pojavi, treba čekirati opciju „Share this folder on network“. U polju „Share name“ će se pojaviti naziv „LabProt“ i to tako neka ostane. Zatim treba uključiti i opciju „Allow network users to change my files“ i na kraju kliknuti na dugme Ok. Nakon par trenutaka, ovaj folder će promeniti izgled ikonice tako što će sada izgledati kao fascikla na dlanu. Ovo bi bilo podešavanje glavnog računara. Pošto svaki računar na mreži ima svoje ime, moramo znati ime tog glavnog računara kako bismo mogli podesiti ostale računare da rade sa centralnom bazom. Ime računara možete proveriti tako što ćete uraditi desni klik na ikonicu MyComputer a zatim kliknuti na opciju Properties. Pojaviće se prozor koji ima sekciju Computer Name. Potrebno je kliknuti na to, a dole će se ispisati „Full computer name:“ i iza toga naziv tog kompjutera. Naziv je uvek jedna reč. Tačku koju vidite iza tog imena, zanemarite. Pošto ste saznali ime glavnog računara, možete izvršiti podešavanje ostalih računara. Neka je za potrebe ovog uputstva naziv glavnog računara GLAVNI. Ostale računare ćemo zvati radne stanice.

Na svakom računaru, odnosno svakoj radnoj stanici, treba pokrenuti program i ući u sistemske opcije a zatim pokrenuti opciju „Definisanje putanje do baze podataka“. Otvoriće se prozor u kome postoji dugme „Izaberi bazu podataka“, kliknite na njega. Nakon toga će se otvoriti klasičan Windows Open prozor preko kojeg navigiranjem treba „pokazati“ gde se nalazi centralna baza podataka. Kliknite sa strane na sličicu ispod koje piše „My Network Places“ i sačekajte da računar prikaže sadržaj vaše mreže. Ako je sa mrežom sve u redu, trebalo bi da vidite folder „LabProt on Glavni“. To znači da postoji folder LabProt na računaru Glavni koji je dostupan svima na mreži. Uradite dupli klik na njega. Sada će se prikazati sve baze podataka u tom folderu, a ima samo jedna i zove se „Lab2008“. Kliknite na nju, a zatim na dugme Open. Ovaj prozor će se zatvoriti, a u polju ispod dugmeta na koje ste kliknuli će biti ispisano \\Glavni\LabProt. Potvrdite ovo sa klikom na Ok i izađite iz programa. Sledeći put kad pokrenete program, program će čitati i upisivati podatke u centralnu bazu podataka. Ovaj postupak treba ponoviti na svakom računaru.

Za rad u mrežnom okruženju nije potrebno vršiti mapiranje mrežnih diskova, već se putanja ka bazi podataka zadaje u apsolutnoj vrednosti po pravilu: \\naziv_računara\naziv_foldera, pri čemu je naziv_računara mrežno ime računara na kome se nalazi baza podataka,  a naziv foldera je „deljeni“ (shared) folder na tom računaru u kojem se nalazi baza.

Nije neophodno, ali nije ni loša praksa, da nakon podešavanja rada programa radne stanice otvorite folder u kome je program instaliran, recimo C:\IDEA\LabProt i iz njega obrišete fajl Lab2008.mdb koji predstavlja praznu bazu podataka. On se po automatizmu instalacije uvek javlja u folderu gde i program, ali pošto je baza centralizovana, on tu nije potreban pa ga s toga možemo obrisati.

Prvo pokretanje programa

Ovo je operacija koju treba uraditi na glavnom računaru čim se instalira program, a to je definisanje vlasnika programa. Ali pre toga morate znati lozinku za ulazak u program. Nakon instalacije programa, u bazi je definisan samo jedan korisnik programa i to je Administrator. Njegovu lozinka je „system“. Ovu lozinku treba koristiti samo dok se ne definišu ostale lozinke za pristup programu i nakon toga je treba „zaboraviti“.

Pokrenite program, unesite za radnu godinu 2008 pošto je instalacija programa spremljena sa bazom za 2008. gdoinu, unesite lozinku, a zatim uđite u sistemske opcije i izaberite opciju Podaci o vlasniku programa. Potrebno je da popunite sve tražene podatke. Aktivacioni kod, koji ćete dobiti od autora programa, je neophodan kako bi se uspešno definisao vlasnik programa. Dok se to ne uradi, sve ostale opcije u programu, sem sistemskih su nedostupne.

Ukoliko želite da probate demo verziju programa, unesite sve podatke o vašoj organizaciji a za aktivacioni kod unesite 0000-LBP-0000. Program će preći u demo režim rada i moći ćete da probate sve njegove opcije. Jedino ograničenje je da u protokol možete uneti 1000 pacijenata. Smatramo da je ovaj broj sasvim dovoljan kako bi ste stekli sliku o programu probajući sve njegove opcije.

Bilo bi najbolje da tek nakon ovoga pristupite instalaciji programa na ostalim računarima, ukoliko imate potrebu za tim.

Opšti principi koji važe programu

U ovom programskom paketu važe svi oni opšti principi koji važe u svakom standardnom programu koji je pisan za rad pod Windows okruženjem. Pored njih u program su ugrađeni još neki principi koji omogućavaju lakši rad. Takođe, postoje i neki standardni Windows principi koji su u ovom programu isključeni pa bi i to trebali da znate. Na ovom mestu ćemo nabrojati sve te principe kako bi ste mogli što efektivnije koristiti program.

• Ovaj program nema standardan meni sistem izbora opcija kao većina Windows programa, već je meni prikazan u obliku krupnih dugmića na telu prozora programa.

• Pokretanje opcija se izvodi klikom miša na odgovarajuće dugme. Ako je u nazivu dugmeta neko slovo podvučeno, aktiviranje te opcije je moguće i preko tastature tako što se pritisne kobinacija tipke ALT i slova koje je podvučeno.

• Ako u programu postoji dugme na kome nema teksta koji govori o njegovoj funkciji već je nacrtana samo slika, ta slika ima simbolično značenje funkcije dugmeta. Međutim, ako to nije jasno, dovoljno je da se pokazivač miša (strelicu) postavi iznad tog dugmeta i program će u malom okviru ispisati njegovu funkciju.

• Program može da se minimizuje samo dok se nalazite na osnovnom meniju. Nakon ulaska u bilo koji podmeni ili bilo koju opciju dugme za minimiziranje postaje nedostupno. Ukoliko se pak javi potreba da se program minimizuje i u tom trenutku, to se postiže tako što se uradi desni klik na statusnu liniju Windows-a i izabere opcija „Show the Desktop“.

• Program ne može da se maksimizira preko celog ekrana. Naime, već je rečeno da je program optimizovan za rezoluciju 800x600 i ako računar radi u većoj rezoluciji, program će se izvršavati u sredini Desktop-a.

• Opcije programa su organizovane hijerarhijski. Da ne bi dolazilo do zabune u radu, program ne dozvoljava pokretanje više opcija koje su na istom nivou hijerarhije u isto vreme. To znači, kada se pokrene jedna opcija ne može se pokrenuti neka druga koja je paralelna sa njom, već se mogu pokretati samo opcije koje su u hijerarhiji ispod pokrenute opcije. Da bi se pokrenula neka druga opcija, potrebno je prvo izaći iz ove koja je pokrenuta. Ukoliko se u toku izvršavanja programa preko osnovnog prozora pojavi neki novi prozor, nije moguće vraćanje u osnovni prozor dok se taj ne zatvori.

• Ni jedan podatak koji se unese u forme za unos podataka, neće biti memorisan u bazu podataka dok se to ne potvrdi klikom na dugme koje ima potvrdni karakter. Najčešće je to dugme „Ok“. Ukoliko dugme nema tekstualni naziv, onda ono ima sličicu koja imao simboličan smisao.

• Neke opcije se automatski zatvaraju nakon potvrde unosa ili izbora podataka.

• Sve opcije imaju mogućnost prekida izvršenja bez snimanja podataka u bazu. Ovaj prekid se postiže klikom na dugme „Odustani“ ili „Zatvori“ ili pak na dugme sa nazivom sličnog značenja. Treba znati da se prekid svake opcije može postići i pritiskom tipke ESC na tastaturi.

• Prelazak iz jednog polja za unos podataka u sledeće se radi pritiskom na tipku TAB. To je standardna Windows procedura. U većini formi (maski za unos podataka) programa, a naročito u onima koje se najčešće koriste i koje imaju mnogo polja za unos, prelazak iz jednog polja u sledeće se može postići i pritiskom tipke ENTER. Naravno, prelazak iz jednog polja u drugo može se izvesti i klikom miša u to drugo polje. Ukoliko je potrebno „vratiti se“ u neko polje koje smo prošli, to se može postići pritiskanjem  kombinacije tipki Shift i Tab, Shift Enter ili pak klikom na to polje.

• Ukoliko se po „ulasku“ u neko polje za unos podataka sadržaj polja sam selektuje (promeni boju slova – ako sistemske boje nisu promenjene budu bela slova u plavom polju), prvim pritiskom bilo koje tipke na tastaturi postojeći sadržaj tog polja će se izbrisati i biće zamenjen sadržajem koji se ukucava.

• Prilikom unosa podataka, u formama za unos, neka polja su obaveznog karaktera i ne mogu se ostavljati prazna, dok su neka opciona i mogu ostati prazna. Primer za to su recimo JMBG, ime i prezime pacijenta. Ne možete otvoriti novog pacijenta ako mu ne uneste ove podatke, nema smisla. U takva polja se nešto mora uneti. Druga vrsta „obaveznih“ polja su ona u koja se mora uneti tačno određeni podatak i to su najčešće razne šifre koje su definisane u nekom od šifrarnika. Znači, ova polja ne dozvoljavaju da se unese bilo šta, već isključivo vrednost iz nekog unapred definisanog skupa. Ukoliko ne znate koje su to dozvoljene vrednosti za to polje, postoji pomoć u vidu malog dugmeta sa znakom „?“ na sebi pored svakog takvog polja. Kada se klikne na to dugme otvoriće se prozor sa odgovarajućim šifrarnikom iz kojeg je moguće izabrati željeni podatak. Ovi šifrarnici se mogu pretraživati po nazivu ili po šifri tako da je lako naći željenu vrednost. Klikom na dugme „Ok“ ili „Izbor“ u ovim šifrarnicima pomoćni prozor će se zatvoriti, a izabrana šifra automatski upisati u dato polje.

• Ukoliko se neko obavezno polje preskoči, odnosno ostavi nepopunjeno traženim podacima, program će pozadinu tog polja obojiti u crveno i to će vam biti signal da nešto nije u redu. Morate se vratiti u to polje i uneti ispravan podatak inače vam program neće dozvoliti da završite unos podataka u datoj formi i dobićete poruku da postoje neispravni podaci.

• Datumski podaci se uvek unose u formatu dd.mm.gggg, drugim rečima, uvek se mora uneti dvocifreno dan, dvocifreno mesec i četvorocifreno godina. Između njih stoji tačka koju program sam forsira tako da se ona ne kuca. Iza godine ne stoji nikakav znak. Datumi se moraju unositi logično, a to znači da program neće prihvatati datume kao što su 30.02.2008 ili 15.18.2008. Ukoliko vam se desi da ste datum ispravno uneli, a program ipak prijavljuje da je datum neispravan, to znači da nije dobro izvršeno podešavanje programa i podešavanje sistema, odnosno da ova dva podešavanja nisu usaglašena. Ove radnje su opisane na početku ovog uputstva. Pored ovog, ručnog, načina unosa datuma, u nekim opcija programa datum je moguće uneti tako što se bira iz kalendara koji se otvara klikom na strelicu desno od datumskog polja.

• U toku rada i unosa podataka, postoji neki logičan sled radnji. Program će vas tim redom voditi tako da je dovoljno pratiti red koji vam program predlaže.

Elektronski zdravstveni karton
Kompletan zdravstveni karton u elektronskom formatu. Evidentiraje poseta lekaru, dijagnoza, terapija, izvršenih usluga, štampanje obrazca lekarskog recepta i svih uputa.
Brz i lak pregled celokupnog kartona, statistički izveštaji

Medicinska Pomagala
Uvođenjem novih obrazaca za izdavanje medicinskih pomagala, zdravstvene ustanove su u obavezi da fakturu za izdata pomagala dostavljaju u eketronskoj formi.
Program „Pomagala“ je namenjen za unos podataka o nalozima za medicinska pomagala i formiranje elektronske fakture...

 MergeZUS
Ovaj program je nastao kao potreba u toku rada medicinskih službi prilikom evidentiranja izvršenih zdravstvenih usluga i njihovog elektronskog fakturisanja. Napravljen je pre svega da reši problem spajanja podatka u jednu centralnu bazu podataka i da omogući da se greške koje mogu da se jave prilikom kontrole podataka na web portalu, odmah i na istom mestu isprave...